Cookie consent script

Magnezijum u hrani: Ovo su namirnice za jako i zdravo srce, mozak, bubrege, i dug život bez bolesti!

Saznajte i šta sve može da izazove nedostatak ovog važnog minerala

Hipomagnezemija, odnosno nedostatak magnezijuma obično se manifestuje grčevima ili bolovima u mišićima, ali zapravo može biti krivac za mnogo stanja koje kao laici nikada ne bismo povezali sa niskim nivoom ovog važnog minerala.

 

Naime, nedostatak magnezijuma može da uzrokuje anksioznost, smetnje u pravilnom radu probave, probleme sa spavanjem, nesanicu, ali i ozbiljnija stanja poput hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti, jer je ovaj mineral izuzetno značajan za rad srca.

Osim toga, nedostatak magnezijuma može da bude okidač za  oštećenja bubrega i jetre, peroksinitritna oštećenja koja mogu dovesti do glavobolje, migrene, multiple skleroze, glaukoma ili Alchajmerove bolesti, ali i za nedostatak hranjivih materija u telu poput vitamina K, vitamina B1,
kalcijuma i kalijuma.

 

Tu je i osteoporoza, propadanje zuba, ubrzano širenjegljivičnih infekcija, pad imuniteta, čak i impotencija – sva ova stanja može da izazove nedostatak magnezijuma.

 

Nedovoljni unos magnezijuma može da se manifestuje i kroz sindrom nemirnih nogu, pogoršane PMS simptome, čak i poremećaje ponašanja i promene raspoloženja.

 

Ako vam zvuči nelogično da jedan mineral, odnosno njegov nedostatak, može ovako snažno i štetno da utiče na ljudsko zdravlje, imajte u vidu da magnezijum učestvuje u više od 300 biohemijskih funkcija u telu, od regulacije srčanog ritma i metabolizma hormona, pa sve do funkcija neurotransmitera i pokretanja svih mišića.

Sada vam je možda jasnije zbog čega je magnezijum tako važan za zdravlje, ali da li ste znali zašto je nedostatak magnezijuma zapravo veoma česta pojava, iako ljudi često nisu ni svesni da pate od njega?

 

Postoji nekoliko mogućih razloga:

 

– Smanjena količina magnezijuma u zemljištu, koji se prenosi na useve

 

– Bolesti sistema za varenje, zbog kojih creva ne apsorbuju magnezijum ni druge minerale u dovoljnoj količini

 

– Prekomerno korišćenje lekova i antibiotika

 

Zbog velikog broja funkcija u kojima učestvuje, magnezijum se u telu konstantno troši, pa ga je neophodno svakodnevno unositi i to u sledećim dozama:

Za bebe starosti do 6 meseci: 30 mg
7-12 meseci: 75 mg
1-3 godine: 80 mg
4-8 godina: 130 mg
9-13 godina: 240 mg
14-18 godina: 410 mg za muškarce i 360 mg za žene
19-30 godina: 400 mg za muškarce i 310 mg za žene

Odrasli od 31 godinu i stariji: 420 mg za muškarce i 320 mg za žene

Trudnice: 350-360 mg
Žene koje doje: 310-320 mg

Sada kada znate koju količinu magnezijuma treba da unesete, pogledajte i spisak namirnica koje su najbolji izvori magnezijuma u hrani. Tu su i količine upoređene sa dnevnim preporučenim unosom za odraslu ženu:

 

Spanać: 1 čaša skuvanog spanaća – 157 mg (49% dnevnih potreba)
Blitva: 1 čaša skuvane blitve – 150 mg (47%)

 

Crni pasulj: 1 čaša skuvanog pasulja – 120 mg (37%)

 

Mungo pasulj: 1 čaša – 97 mg (30%)

 

Badem: 1/4 šoljice – 97 mg (30%)

 

Koštunjavi plodovi: 1/4 šolje – 91 miligrama (28%)

 

Krompir: 1 veliki skuvani krompir – 85 mg (26%)

 

Seme bundeve: 1/4 čaše – 42 mg (13%)

Avokado: 1 sirovi plod – 39 mg (12%)
Banane: 1 komad – 37 mg (11%)
Brokoli: 1 čaša – 32 mg (10%)
Prokelj: 1 čaša skuvanog – 32 mg (10%)

 

Izvor:Stil.kurir.rs