Cookie consent script

Jadranka (54) pobedila dva raka: Ovako sam potukla zlu sudbinu!

Imam dva velika razloga da budem vedra i optimistična – “odrađena” dva karcinoma i decu, priča ova hrabra žena

Jadranka Vukelić iz Varaždina prošla je ukupno 24 hemioterapije i 30 zračenja. Uspela je da pobedi rak jajnika i rak dojke, i zaključila – u bolesti shvatiš da nema problema koji se kroz tri dana ne može rešiti!

 

Ovo je njena priča:

 

“Kvržicu sam otkrila slučajno. Pamtim i datum, nedelja, 20. 10. 2014. Ovlaš sam se dotakla i ustuknula od bola. Prstima sam prošla još jednom po tom mestu. Da, bila je kvržica. Uveče sam je pod tušem ponovo napipala. Bila je kapsulastog oblika, pomerala se i bolela. “Mastopatija”, pomislila sam i s tim uverenjem otišla na spavanje”, započinje svoju priču 54-godišnja Jadranka.

 

Sutradan je nazvala prijateljicu koja radi u jednoj poliklinici i sve joj ispričala. Ona joj je zakazala ultrazvuk i pokušala da je smiri činjenicom da karcinomi ne bole i ne pomeraju se.

 

Doktorka je na levoj dojci pronašla izraslinu. Iako je prvog trenutka bila uverena da je to benigni tumor, tražila je lumbalnu punkciju.

 

Ugušena lavina suza

 

“Otišla sam kući prilično mirna. Benigni tumor, to je to. Punkciju sam odradila sledećeg dana. Ubod je bio malo bolan. Otišla sam kući i vratila se svakodnevici. Stanje mira i straha bili su izmešani. Kroz pet dana pozvana sam po nalaz. Sa mnom je išao i sin Luka jer smo morali nešto da podignemo u pošti. Moj sin je osoba s intelektualnim poteškoćama. Ima 28 godina, ali je na nivou 7-godišnjeg deteta. Moj anđeo, uz drugog anđela, ćerku Lorenu (15).

Doktora mi je vrlo obazrivo saopštila nalaz. Karcinom je i treba ga što pre operisati i započeti lečenje”, priseća se hrabra Jadranka.

 

Doktorka ju je nakratko utešila, ali ugušenu lavinu suza i želju za krikom osetio je i sin koji ju je posmatrao raširenih zenica. Ubrzo je usledila uspešna operacija, a lekar je nakon zahvata rekao da joj to što je karcinom bio mali i učauren daje dobre šanse.

 

Ali, biopsija ju je ponovo vratila u sivilo, jer se karcinom pokazao kao netipičan, trostruko negativan. Jadranka je tad samo mislila na decu i brinula šta će s njima biti.

 

“Jutro pre odlaska u bolnicu ušla sam u sobu da pozdravim sina. Na izlasku mi je rekao: Mami, ja sam se celu noć molio za tebe. Taj njegov glas, molitva, poruka koju mi je prosledio bili su razlog da obećam i sebi i Bogu i deci da ću to odraditi”, priseća se Jadranka. Određena joj je hemioterapija od 18 ciklusa.

 

Prva dva, tri dana samo je spavala od lekova i terapije, a bila je sve iscrpljenija. Svaka terapija joj je i donela nešto – od afta, herpesa do gušenja. Odradila je i 30 zračenja od juna do avgusta 2014.

 

“To je terapija koja traje minut, ni ne vidiš je, a lomi ti kosti u udovima, boli te svaki deo tela. Dobijaš opekotine po dojci. Potrebni su meseci da se oporaviš. I novi strah od spoznaje da telo ne sluša duh, da si slab i krhak. Ali, nikad se nisam predala, ni kad sam bila tužna. Smejala sam se, živela kao i do tog trenutka. Vozila sam decu u školu, kuvala…

Na svaku hemioterapiju sam išla doterana. S perikom, nacrtanim obrvama, u haljini ili suknji i neizostavnim štiklama. Moj inat je rekao: “Dokle god ću moći da se doterujem, ja pobeđujem”. Kosu sam ošišala pre opadanja. Lorena me svaki put molila da ne dodirujem kosu jer su mi u ruci ostajali celi pramenovi”, govori Jadranka.

 

Inače, Jadranka nikad, kako kaže, nije pušila ni pila alkohol, a pre bolesti je trenirala kik boks. Ostala je tada i bez posla zbog isteka ugovora i završila na berzi rada.

 

“Svi strahovi su se ponovo vratili. Kako ću otplatiti kredit i zbrinuti decu, a da uz ovu moju emotivnu borbu i drugi ne budu povređeni”, priseća se Jadranka.

 

Možda zbog previše stresa, ali tada je na kontroli kod lekara otkrila i drugi karcinom – rak jajnika.

 

“Opet neverica, šok, strah. Operisana sam 24. 8. 2016, odradila ciklus od šest hemioterapija. Mučne odlaske autobusom nedeljom u Zagreb, hemioterapija dan posle. Spavala sam kod sestričine, a kad bih se za dan-dva pribrala, opet bih sela na autobus i krenula kući”, govori Jadranka.

 

Najgori deo borbe je gotov. Ostaju kontrole, a posebno je teško prihvatiti da ti se život sledeće tri godine svodi na kontrole svakih 4-6 meseci.

 

Samo vedrina i optimizam

 

Između obavljaš preglede i iščekuješ nalaze markera, skenera, ultrazvuka, magnetne rezonance… Dalje, strah jača. Pred pregled tražim nešto što će mi preusmeriti misli. Ali, imam dva velika razloga da budem vedra i optimistična – odrađena dva karcinoma i decu. Shvatila sam i da sam sama razlog da uspem. Kontrolisati se. Pipkati. Slušati telo. Jer ako se i suočimo sa situacijom “koja se događa drugima”, dajemo sebi šansu da je uspešno savladamo”, zaključuje ova neustrašiva žena.

 

stil.kurir.rs